Izbor pravne forme je jedna od najvažnijih poslovnih odluka koja mora da se donese prilikom osnivanja firme. Izbor su registracija preduzetnika ili osnivanje privrednog društva. Pravna forma koja se izabere za budući posao utiču na buduće poslovne rezultate. Odabir pravne forme, takođe, može da utiče na stepen odlučivanja i donošenja odluka vlasnika firme, odnosno osnivača privrednog društva. Podjednako je važno da se donese ispravna odluka i po pitanju odgovornosti osnivača. Prilikom osnivanja kompanije postoje, na raspolaganju su sledeći oblici organizovanja odnosno pravne forme:
- Preduzetnik
- Društvo s ograničenom odgovornošću (d.o.o.)
- Ortačko društvo
- Komanditno društvo
- Akcionarsko društvo
Vrste privrednih društava u Republici Srbiji
Privredno društvo je pravno lice, odnosno poslovni subjekt koji se osniva sa ciljem da samostalno obavlja poslovnu delatnost. Delatnost obavlja na tržištu zarad sticanja dobiti. Privredno društvo je ekonomski i pravno samostalno, što znači da samostalno može da odabere čime će da se bavi, da obezbedi poslovne resurse, sklopi poslovna partnerstva, stekne određena prava i obaveze i snosi odgovornost u slučaju štete. U pravne forme privrednih društava spadaju društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO), onda ortačko društvo, potom komanditno društvo I na kraju akcionarsko društvo. Osim toga, privredna društva mogu da se podele na društva kapitala i društva lica.
Kod društva kapitala vlasnici kapitala (članovi društva i akcionari) ne odgovaraju ličnom imovinom za sve obaveze firme, već imaju ograničenu odgovornost. To znači da za sve obaveze i dugove preduzeća odgovaraju ograničeno (imovinom koju su uneli u društvo ili imovinom koju su upisali za unos u društvo). U društva kapitala spadaju društvo sa ograničenom odgovornošću i akcionarsko društvo.
Kod društva lica, vlasnici kapitala odgovaraju neograničeno za sve dugove i obaveze firme. To znači da osnivači snose odgovornost za sve obaveze društva i to ličnom imovinom, kao i imovinom koju su uneli u društvo. U društva spadaju ortačko društvo i komanditno društvo.
Preduzetnik nije privredno društvo. To je osoba, odnosno poslovno i sposobno fizičko lice registrovano da obavlja delatnost u cilju sticanja profita. Dodatne mogućnosti za poslovanje u Srbiji su ogranak domaćeg pravnog lica, ogranak stranog pravnog lica i predstavištvo.
Društvo s ograničenom odgovornošću
Društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO) je pravna forma privrednog društva. DOO može da osnuje najmanje jedan član, a nije retkost da se u okviru DOO nađe više članova društva odnosno osnivača. Pored toga, DOO kao pravno lice mogu da osnuju fizička lica, druga pravna lica, a moguće je da ga osnuju pravna i fizička lica, kombinovano.
Za otvaranje DOO propisan je minimalni iznos osnovnog kapitala – 100 RSD. Osnivači samostalno odlučuju koliki će biti početni kapital. Zakon može da propiše i veći iznos osnovnog kapitala ukoliko će društvo koje se osniva da se bavi samo određenim delatnostima navedenim u pravilnicima. Osnovni kapital može da bude u vidu novčanih ili nenovčanih sredstava (stvari ili prava). Osnivanje DOO započinje podnošenjem registracione prijave osnivanja društva Agenciji za privredne registre, zajedno sa pratećom propisanom dokumentacijom. DOO je u obavezi da sastavi i Osnivački akt društva, u koji se unosi osnivački kapital svih članova DOO. Ovaj akt se podnosi zajedno sa prijavom. Knjigovodstvena agencija može da pomogne i doprinese da sva dokumentacija bude sastavljena na najbolji mogući način. Za sve obaveze firme odgovorno je DOO i odgovara se imovinom privrednog društva – osnovačkim kapitalom. Članovi DOO nisu odgovorni, odnosno za sve obaveze firme odgovaraju ograničeno i srazmerno svom udelu u osnovni kapital. Za obaveze ne odgovaraju ličnom imovinom. Osnvači poseduju udeo u kapitalu društva srazmerno visini uloga u početnom kapitalu, ako Osnivačkim aktom nije drugačije definisano. Pored obaveza, osnivači DOO ostvaruju i određena prava srazmerno proporcionalnim udelima u osnovni kapital. To su, između ostalog, pravo glasa i upravljanje društvom, imovinska prava, pravo na učešće u raspodeli dobiti DOO po završnokm računu, pravo na učešće u likvidacionom ostatku i ostala prava. Udeo DOO u osnovnom kapitalu može pripadati i suvlasnicima, pri čemu su suvlasnici udela u tom odnosu veći broj lica koja se smatraju jednim članom društva. Prenos udela osnovnog kapitala u okviru DOO je slobodan ali je ograničen pravom preče kupovine. Ukoliko je DOO jednočlano moguće je izvršiti i prenos vlasništva udela na drugo lice, a u tom slučaju sa tim licem se sklapa Ugovor o prenosu udela.
Preduzetnik
Preduzetnik je jedno fizičko lice registrovano da obavlja delatnost i da na taj način ostvaruje prihod. Jedna osoba se ne može registrovati kao više preduzetnika, već je jedno fizičko lice jedan preduzetnik. To znači da je preduzetnik osoba koja se registrovala da obavlja određeni posao, za koji ima dozvolu da radi i da stiče prihod. Registacijom preduzetnika u APR obavlja se upis u Privredni registar. Najkasnije pet dana od podnošenja prijave donosi se rešenje kojim se vrši upis preduzetnika. Ukoliko se prijava odbije obavlja se njena obustava. Kada APR donese Rešenje o usvajanju registracione prijave, preduzetniku počinju da teku poslovne obaveze. Preduzetnik ima pravo da raspolaže svojom dobiti u toku poslovanja. Sav prihod koji ostvari, odnosno ostvarena zarada ili dobit u tom slučaju pripada preduzetniku. Preduzetnik za sve obaveze povezane sa obavljanjem delatnosti odgovara celokupnom ličnom imovinom. Pod imovinom se podrazumeva i ona stečena tokom poslovanja, ali i imovina koju je preduzetnik imao pre nego što je otvorio firmu. Iako obavlja poslove kao fizičko lice, pravno gledano ima obaveze i odgovornosti kao pravno lice, odnosno kao firma. Da bi preduzetnik prekinuo obavljanje delatnosti potrebno je da bude obrisan iz Privrednog registra. Međutim, brisanjem iz registra ne prestaje njegova odgovornost za nastale obaveze. One automatski padaju na teret fizičkog lica, odnosno osobe koja je prethodno bila registrovana kao preduzetnik.
Akcionarsko društvo
AD je pravno lice čiji je osnovni kapital utvrđen i podeljen na akcije jednake nominalne vrednosti. Ova pravna forma društva nastaje udruživanjem kapitala jednog ili više osnivača, koji se nazivaju akcionari. Akcionari mogu da budu osobe i pravna lica, fizička lica – domaći i strani državljani, kao i postojeće firme. Za sve obaveze društva ili gubitke, akcionarsko društvo odgovara celokupnom imovinom. Akcionari odgovaraju za obaveze firme ograničeno, i to imovinom koju su uneli u društvo, kao i imovinom koju su upisali za unos. Akcionari ne odgovaraju za obaveze i dugove društva ličnom imovinom, osim ako dođe do zloupotrebe i nastanka gubitaka, kada moraju da odgovaraju za nastalu štetu. Prilikom osnivanja AD, osnivači u društvo moraju da unesu osnovni kapital, koji može da bude u stvarima, pravima i novcu. Minimalni iznos za osnovni kapital je 3.000.000 dinara. U skladu sa Zakonom, akcionari prilikom osnivanja AD moraju da uplate ili unesu uloge u iznosu od najmanje 25% osnovnog kapitala. AD kao oblik organizovanja društva prilikom osnivanja mora da ima Osnivački akt i Statut. Organi akcionarskog društva čine skupština društva i direktor, a to su ujedno i obavezni organi upravljanja. Akcionarsko društvo može da ima i nadzorni odbor. Ovakvo privredno društvo je pogodan oblik pravne forme preduzeća kada je za početak obavljanja određene delatnosti potrebno sakupiti veliki početnl kapital. Akcionari društva imaju udeo u kapitalu AD u visini unetog uloga u osnovni kapital. Srazmerno unetom udelu, učestvuju u raspodeli neto dobiti. Dobit akcionarskog društva se naziva dividenda. Da bi akcionari mogli da podižu ostvarenu dobit, skupština AD prethodno mora da donese odluku o raspodeli dobiti. Prilikom podizanja dividende obavezno se plaća porez na dividendu.
Ortačko društvo
Ortačko društvo je pravno lice i oblik organizovanja društva koje mogu da registruju dva ili više ortaka. Društvo se registruje radi obavljanja poslovne delatnosti u cilju sticanja dobiti. Ortačko društvo je društvo lica, i osnivači preduzeća za obaveze odgovaraju neograničeno. Dakle, za obaveze i dugove društva ortaci odgovaraju solidarno i celokupnom ličnom imovinom. U ortačkom društvu nije propisan minimalni osnivački ulog osnivača, ali bi po pravilu trebalo da ortaci unose istu vrednost uloga. Dobit koju ostvari ortačko društvo, jednako se raspodeljuje ortacima. Ukoliko je Aktom definisano drugačije, dobit se raspodeljuje prema definisanim odredbama. Ortačko društvo kao pravnu formu preduzeća mogu registrovati i pravna i fizička lica. To znači da osnivači ortačkog društva i članovi mogu biti i fizička i pravna lica. Ortačko društvo se osniva Osnivačkim aktom ili Ugovorom o osnivanju. Opšti pravni akt mora sadržati sve podatke vezane za pravno lice, zatim podatke o osnivačima, poslovno ime, sedište firme, pretežnu delatnost, ulog svakog ortaka i vrednost uloga, kao i ostale elemente značajne za društvo. Osnivači ortačkog društva takođe mogu sastaviti i Ugovor između ortaka društva, kojim se definišu njihovi međusobni odnosi, kao i način upravljanja preduzećem, raspodela radnji i poslovođenje. Prilikom donošenja odluka ortačkog društva sve odluke se moraju doneti jednoglasno, odnosno jedan ortak ne može doneti odluku bez saglasnosti svih ostalih ortaka. Za bilo koju odluku koju donosi ortačko društvo, a koja ne spada u redovno poslovanje, potrebna je saglasnost svih ortaka. Ostale odluke iz redovnog poslovanja firme donose se većinom glasova ortaka.
Komanditno društvo
Komanditno društvo je pravna forma privrednog društva i pravno lice koje prilikom osnivanja mora da ima najmanje dva člana – komplementar i komanditor. Osnivači komanditnog društva mogu da budu pravna i fizička lica. Komplementar je član i osnivač koji za sve obaveze komanditnog društva odgovara neograničeno, imovinom koju je uneo u komanditno društvo. Komanditor je član društva koji ima ograničenu odgovornost i on odgovara do visine svog uloga. I komplementari i komanditori mogu da budu fizička lica i firme. Osnivači komanditnog društva nemaju isti status – komplementar je osnivač koji vodi firmu i zastupa je u izvršenju poslova, dok komanditori kao osnivači nemaju ovakva ovlašćenja. Prema Zakonu o privrednim društvima, na komanditno društvo primenjuju se odredbe za ortačko društvo. U skladu sa navedenim, komplementari imaju isti status kao ortaci. Ne postoji minimalni propisan osnovni kapital koji osnivači komanditnog društva moraju da unesu u društvo, ali prilikom osnivanja, komplementar i komandiror svoje uloge moraju da unesu u jednakoj vrednosti – osnovni kapital, koji može biti u stvarima, pravima, radu i uslugama. U skladu sa navedenim, učestvuju u raspodeli dobiti, ali i pokrivanju gubitka.
Ogranak domaćeg pravnog lica
Ogranak pravnog lica predstavlja izdvojeni organizacioni deo domaćeg privrednog društva na teritoriji Republike Srbije, preko koga ono obavlja delatnost. Ogranak privrednog društva nema svojstvo pravnog lica, ne posluje u mestu sedišta pravnog lica, već van njega i to u cilju obavljanja delatnosti u jednom ili u više drugih mesta/gradova. U pravnom prometu istupa u ime i za račun pravnog lica koje je osnovalo ogranak. Za sve obaveze ogranka, koje u toku poslovanja nastanu prema trećim licima, odgovara privredno društvo osnivač – preduzeće koje je osnovalo ogranak. U skladu sa Zakonom o privrednim društvima, ogranak domaće firme se osniva Odlukom o obrazovanju ogranka privrednog društva koju donosi skupština, odnosno ortaci ili komplementari, ako osnivačkim aktom ili statutom nije drugačije određeno. Iako nema status pravnog lica, za ogranak se mora podneti dokumentacija i registraciona prijava za osnivanje ogranka radi upisa u APR.
Dodatne mogućnosti za poslovanje stranih kompanija u Srbiji
Inostrane kompanije imaju dodatne mogućnosti za proširenje svog poslovanja u Republici Srbiji. Osim mogućnosti da osnuju DOO, akcionarsko društvo ili da se registruju kao preduzetnici, strane firme imaju mogućnost da prošire ili presele poslovanje u Republiku Srbiju. U skladu sa Zakonom o privrednim društvima, strana firma može imati svoj ogranak ili svoje predstavništvo u Republici Srbiji.
Ogranak stranog pravnog lica u Srbiji
Ogranak stranog pravnog lica je izdvojeni organizacioni deo inostrane kompanije preko koga ono obavlja delatnost u Republici Srbiji, u skladu sa Zakonom. Ono ima svoju registrovanu pretežnu delatnost, ali može da obavlja i sve druge delatnosti koje nisu zakonom zabranjene. Pretežna delatnost ogranka i pretežna delatnost društva osnivača ne moraju biti iste, već se mogu razlikovati. Ogranak mora imati svog zakonskog zastupnika. Međutim, nije obavezno da zastupnik ogranka i zastupnik društva osnivača budu iste osobe. Ogranak strane firme u Srbiji nema status pravnog lica, već obavlja radnje i istupa u ime i za račun osnivača. Osnivač ogranka je strano privredno društvo koje je odgovorno i upravlja poslovanjem ogranka. Za sve obaveze koje nastanu u okviru poslovanja ogranka odgovara strana firma, kao osnivač. U poreskom smislu, ogranak ima status kao domaći poreski rezident. Kao i u prethodnom slučaju, ogranak se osniva Odlukom o obrazovanju ogranka, koju donosi nadležni organ strane firme.
Predstavništvo stranog pravnog lica
Predstavništvo stranog pravnog lica je izdvojen organizacioni deo te strane kompanije u Srbiji, koji može da obavlja prethodne i pripremne radnje radi zaključenja pravnog posla tog privrednog društva. Predstavništvo nema svojstvo pravnog lica, ne obavlja delatnost osnivača, ali da bi poslovalo u našoj zemlji mora da bude registrovano u APR-u. Postoje ograničenja u radu predstavništva, a to je da ne može da obavlja redovnu delatnost strane firme. Predstavništvo može samo da zaključuje poslove koji su povezani sa njihovim tekućim poslovanjem. Predstavništvo osniva nadležni organ stranog pravnog lica donošenjem Odluke o formiranju predstavništva. Potom se u skladu sa Zakonom predstavništvo registruje kod APR. Predstavništvo ne odgovara za obaveze prema trećim licima, već za sve obaveze koje nastanu u okviru njegovog poslovanja odgovara strana firma.
